Procenjuje se da je danas na metadonu približno 300 hiljada u Evropi, 180 hiljada ljudi u SAD-u i 20 hiljada u Australiji. Prema tome, u svetu danas ima oko pola miliona ljudi koji su na supstituciji metadonom.

Metadon, po hemijskom sastavu 6 – dimetilamino – 4, 4 – difenil – 3 – heptanon hlorovodonik, je sintetički opijat dugotrajnog dejstva (jedna doza metadona traje 24 – 36 sati). Uzima se oralno, najčešće u obliku uljanog rastvora ili tableta. Deluje na sličan način kao i ostale psihoaktivne supstance koje su depresori CNS – a, te se koristi kao supstituciona terapija kod osoba koje koriste opijate (npr. heroin).

Kako je dejstvo metadona duže nego dejstvo heroina, metadon omogućava osobi koja je donedavno koristila ilegalne opijate da sve vreme koje joj je prolazilo u nabavci, upotrebi i oporavljanju od dejstva opijata, sada provodi kvalitetnije. U tom smislu, metadon pomaže u procesu resocijalizacije.

Kada se upotrebljava u odgovarajućim dozama u supstitucionoj terapiji, prepisan od strane psihijatra, ne izaziva euforiju, ni sedaciju i ne deluje kao analgetik.

U odnosu na heroin, metadon deluje duže. Telo metaboliše metadon drugačije nego heroin ili morfijum. Kada se uzima redovno, metadon se akumulira i taloži u telu tako da traje čak i duže kada se koristi za održavanje. Kada se stabilizuju na dozi koja im odgovara, većini ljudi je jedna oralna doza dovoljna za najmanje 24 sata. Ipak, kod nekog dejstvo traje duže a kod nekog kraće.

Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom. Međutim, metadonska terapija nije čista supstitucija. Uzima se jednokratno, ima duže efekte, te ne izaziva ciklične promene raspoloženja, već deluje postepeno. Sa druge strane, heroin se uzima više puta dnevno, stvara osećanja euforije, pospanosti i bezvoljnosti, pri čemu postoji žudnja za novom dozom, kako bi se postigli isti efekti.

Rezultati istraživanja pokazuju da ljudi koji primaju pravu dozu metadona mogu da rade sve ono što i ljudi koji ne uzimaju nikakve lekove.

Svaka sredina, u odnosu na razvijenost programa za lečenje zavisnika, umreženost ustanova koje sa bave lečenjem i prevencijom, nacionalne strategije, kreira svoj specifični program sprovođenja metadonske terapije.

Autorka: Danijela Vasić
psiholog i psihoterapeut
Koordinator Savetovališta za probleme upotrebe droga