Zavisnost

Jedna od osnovnih posledica korišćenja psihoaktivnih supstanci jeste zavisnost. Zavisnost je hronična bolest, koju karakteriše izuzetno jaka čeznja za uzimanjem psihoaktivne supstance i koja stvara hemijske promene u mozgu. Deli se na fizičku i psihičku zavisnost.

Fizička zavisnost:
Ona podrazumeva prilagođavanje organizma na stalno prisustvo droge odnosno psihoaktivne supstance. Uskraćivanje ili nedostatak droge dovodi do burne reakcije organizma, sa simptomima i znacima koji se zovu apstinencijalna kriza. Kod hroničnih korisnika apstinencijalna kriza je izuzetno neprijatna i teška, i jednom doživljena ostavlja strah od ponovnog javljanja, što je i razlog da su oni spremni na sve da ne dožive ponovo tu krizu.

Psihička zavisnost:
Ona podrazumeva psihološko prilagođavanje na korišćenje neke psihoaktivne supstance. Ispoljava se kao žudnja koja postaje osnovni pokretač ponašanja. Zavisnik vremenom sve više počinje da se oslanja na drogu i ona postaje njegova svakodnevnica i glavno sredstvo za rešavanje svih problema. Pomoću droge zavisnik beži od neprijatnih osećanja i teškoća, ili na jednostavan način zadovoljava potrebu za osećanjem trenutnog zadovoljstva. Zavisnik drogu ne doživljava kao problem već kao rešenje problema.

Apstinencijalni sindrom ili apstinencijlana kriza:
Do nje dolazi kada osoba koja duži vremenski period uzima psihoaktivnu supstancu naglo prestaje da je konzumira. Kod  redovnih korisnika može se javiti i nekoliko sati po zadnjem unošenju psihoaktivne supstance, stvara nervozu, nemir,  gubljenje sna i slično. Važno je naglasiti da se od apstinencijalne krize ne umire.

Detoksikacija:
Primarni zadatak detoksikacije jeste da olakša apstinencijalnu krizu dok se pacijent odvikava od psihoaktivne supstance.  Sama po sebi, detoksikacija ne čini potpun tretman, ali je koristan korak onda kada vodi dugoročnom lecenju koje se  sprovodi bez ikakvih lekova (u stacionaru ili ambulanti) ili uz lekove koji su deo tretmana.

Metadon:
Sinteticki opijat koji se koristi u supstitucionoj terapiji zavisnika koji su uključeni u metadonski program lečenja.  Metadon se koristi kao zamena za heroin. Ispravno propisan metadon nema opijatske ili sedativne efekte i ne utice na  svakodnevne aktivnosti. Deluje na sličan način kao morfijum ili heroin, ali u terapijskom lečenju uz prepisane doze  omogućuje zavisniku da normalno funkcioniše.

Metadonski program:
Lečenje Metadonom se uspesno i sigurno praktikuje vise od 30 godina. Metadon se koristi kao zamena za heroin. Metadon se  uzima oralno i suzbija apstinencijalnu krizu od 24 do 36 sati. Pacijenti imaju osecaj za bol i mogu emotivno reagovati.  Bitno je da metadon umanjuje zudnju za heroinom, jer je zudnja osnovni razlog recidiva. Otkriveno je da kod pacijenata  koji uzimaju metadon uobičajne doze heroina ne stvaraju euforiju, sto utiče na prestanak uzimanja heroina. Efekti  metadona traju 24 sata – četiri do šest puta duze nego heroinski efekti – tako da oni koji su uključeni u metadonski  program treba da uzimaju metadon samo jednom dnevno. Takodje, metadon je medicinski siguran i ukoliko se uzima 10 i više  godina. U kombinaciji sa bihejvioralnom terapijom ili sa savetovanjem i drugim načinima za pruzanje podrške, metadon  omogućava pacijentu da prestane da uzima heroin (i druge opijate), i da se vrati stabilnom i produktivnom životu.

Bihejvioralna terapija:
Iako bihejvioralne i farmakološke terapije mogu biti korisne kada se primenjuju pojedinačno, praksa nas uči da  integracija oba tretmana predstavlja najbolji i najefikasniji pristup. Postoje različite terapije ponašanja koje se  primenjuju kod heroinske zavisnosti i to, kako u stacionarnim, tako i u ambulantnim uslovima. Najbitnije je izabrati  pristup koji najbolje odgovara svakom pacijentu pojedinačno.

Apstinencija:
Osoba je u apstinenciji kada nakon odredjenog vremenskog perioda uzimanja psihoaktivne supstance prestane da ih  konzumira.

Recidiv:
Predstavlja ponovno konzumiranje psihoaktivne supstance nakon odredjenog uspešnog  vremenskog perioda apstinencije,  odnosno ne uzimanja psihoaktivne supstance.

Blokator:
Medikament koji se koristi isključivo uz predhodnu preporuku lekara nakon detoksikacije organizma, odnosno kada se  organizam očisti od opioida. Njegova uloga je u tome da blokira dejstvo opioida i potiskuje ih tako što se kači na  opioidne receptore u mozgu.

O APSTINENCIJALNOJ KRIZI

Apstinencijalna kriza zbog upotrebe kokaina
Kod osoba kod kojih je razvijena psihička zavisnost apstinencijalna kriza se javlja ubrzo posle uzimanja poslednje doze  kokaina. Manifestuje se kao postkokainska depresija (crash) uz  anhedoniju, anksioznost, razdražljivost, umor, poremećaje  spavanja, snažnu žudnju za drogom koja može dovesti i do suicidalnih pokušaja. Najizraženiji simptomi prolaze u toku  prvih 24h, traju još 2-4 dana, a mogu se manifestovati još par nedelja.

Apstinencijalna kriza zbog upotrebe sedativa ili hipnotika
Apstinencijalni sindrom usled prestanka konzumiranja sedativa ili hipnotika nakon izvesnog vremenskog konzumiranja je  izuzetno jak i može biti smrtonosan ukoliko je praćen delirijumom (kod hipnotika). Simptomi su: tremor jezika, kapaka ili  ispruženih ruku, mučnina i povraćanje, tahikardija, psihomotorna agitacija, glavobolja, insomnia, slabost, prolazne  vidne, taktilne ili slušne halucinacije ili iluzije paranodine ideje.

Apstinencijalni kriza zbog upotrebe amfetamina (spida)
Apstinencijalna kriza usled prestanka uzimanja amfetamina manifestuje se kroz psihičke probleme koji mogu biti toliko  jaki da ih prate i fizički simptomi krize. To su  pre svega zamor i sanjivost, depresija, anksioznost. Zatim ekstremna  glad i proždrljivost, dezorijentacija i konfuzija, glavobolja, znojenje, mišićni grčevi i pojačano osećanje toplote ili  hladnoće sa jezom. Posebno je problematična teška depresija, fizička i psihička, koja je najčešće razlog da se ponovo  posegne za drogom.

Apstinencijalni sindrom zbog upotrebe ekstazija
Apstinencijlani sindrom kod osoba koje su dug vremenski period koristile ekstazi se manifestuje kroz  psihičke simptome,  i u blažoj meri fizičke. Prisutna je disforija (npr. Tuga ili anhedonija), letargija I umor, psihomotorna retardacija ili  agitacija, žudnja za stimulansima, pojačan apetit, insomnia ili hipersomnia, bizarni i neprijatni snovi. Apstinencija bez  pomoći lekara je prihvatljiva za one koji su ekstazi koristili u kratkom vremenskom periodu. Osobe koje su dejstvu  ekstazija bile izložene duži vremenski period treba da potraže stručnu medicinsku pomoć. U pojedinim slučajevima nagla  apstinencija može da prouzrokuje medicinske komplikacije, te je neophodno obezbediti odgovarajući medicinski tretman.

Apstinencijalni sindrom zbog upotrebe LSD i ostalih halucinogenih supstanci
Kod ovih psihoaktivnih supstanci ne postoji izražen apstinencijalni sindrom što ne znači da nisu adiktivne psihoaktivne  supstance. Postoji psihička zavisnost koja varira od slučaja do slučaja i doživljenim „tripovima” koji mogu biti  pozitivni i takodje negativni i oni su jedini uslov adiktivnosti.

Apstinencijalna kriza kod heroinskih zavisnika:
Uskraćivanje ili nedostatak heroina dovodi do burne reakcije organizma, sa simptomima i znacima koji se zovu  apstinencijalna kriza. Sama kriza se manifestuje kroz snažne telesne i fiziološke reakcije koje se opisuju kao izuzetno  teške i bolne. Psihoaktivna supstanca menja metabolizam osobe koja je pod njenim dejstvom. Dakle do nje dolazi kada osoba  koja duži vremenski period uzima heroin a potom naglo prestaje da ga konzumira. Kod redovnih korisnika može se javiti i  nekoliko sati po zadnjem unošenju doze heroina. Stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moći  rasudjivanja, nepovezan govor, bol u kostima i mišićima, dijareju i povraćanje, osećaj hladnoće, groznica praćena  ježenjem kože, trzanje nogu, sklonost kradji i druge simptome. Najjači intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju  24 i 72 sata po zadnjem uzimanju doze heroina i počinju da opadaju posle sedam dana. Osoba u skladu sa svojim očekivanjima, kao i po pričama sastavljenim iz iskustava  nekih od zavisnika koji su kroz krizu  već prolazili sama negde duboko u sebi, podsvesno stvara neki subjektivni okvir krize. Tako kada do kriziranja dodje vrlo  često zbog tog subjektivnog okvira i očekivanja osobe da će prolaziti kroz nešto neizdrživo sam doživljaj fižičke krize  odnosno bolova je daleko gori nego što bi trebalo. Nesvesna očekivanja mogu da dovedu do pojačanog uticaja na fizičku  krizu. Ovo ne znači da su svi koji imaju fizičku krizu foliranti već da manifestacije krize u mnogome zavise od  autosugestije i sopstvenih očekivanja.

Apstinencijalni sindrom opijatskog zavisnika pre svega je ozbiljan metabolički  problem. Kod apstinencijalne krize ne dolazi do smrtnog ishoda, a od prilike faze kroz koje osoba u toku iste prolazi kroz 72 sata  nakon zadnjeg uzimanja opioida izgledaju ovako:

I faza:
želja, izrazita žudnja za drogom, neraspoloženje, psihička napetost, vegetativna iritabilnost (zevanje, kijanje, suzenje  zenica, jeza…), nesanica, gasi se apetit.
Trajanje ove faze je 8-12h od poslednjeg uzimanja opijata i traje 12h,sa postepenim prelaskom u drugu fazu.

II faza:
Uz progresiju pomenutih simptoma javljaju se i traju od 24 do 40 h od poslednjeg uzimanja droge: drhtavica, napadi  znojenja, neugodnost u mišićima i napetost.

III faza:
počinje nakon 40 h kada se na pomenute simptoma nadovezuju: mišićni bolovi, izrazita uznemirenja, psihomotorna agitacija.

IV faza:
počinje oko 72 h nakon poslednjeg uzimanja opijata i karakteriše se maksimalnim intenzitetom svih pobrojanih simptoma uz  pojavu stomačnih bolova, proliva, povraćanja. Osoba deluje iznemoglo, uplašeno, drhti celo telo.